Da li je gospodin Šešelj zaista egzibicionista, kako je predstavljen u ovom članku? Za mnoge jeste, a naročito za one koji u poimanju ovog večitog bundžije i narodnog tribuna, unose velike doze obično svojih antipatija koje "gaje" prema gospodinu Šešelju. Već smo navikli da mu se u "greh" pripisuje sve i svašta. Prvo njegovi nekontrolisani i teško predvidivi nastupi, a potom i promišljenost odnosno "kalkulacija", kako je to primetio i ovaj člankopisac. Tragika je da štampa i narod Srbije na "slučaj Šešelj" uglavnom gledaju iz svojih uskih stranačkih i polustranačkih uglova. Zamera mu se sve ono što je gospodin Šešelj bio u stanju da uradi, a drugi ne. Njegovu, mora se priznati, hrabrost stavljaju u službu njegovog navodnog kukavičluka, njegovu razboritost i inteligenciju nazivaju kalkulantstvom, a njegovu ideju za koju je spreman da se žrtvuje izjednačuju sa mržnjom. U bilo kom članku o gospodinu Šešelju, koji se ovih dana valjaju po medijima Srbije, retko će se naći umeren i odvagan sud. O njemu se piše sa zluradošću i željom da bude osuđen. Čak i ako znamo da nije počinio "zločine" koji mu se stavljaju na teret. Svi oni koji kažu bilo šta u korist ovog, sada najpoznatijeg haškog zatvorenika, domaća, takozvana demokratska javnost, dočeka na nož, a onoga ko se usudi da ne robuje nijednoj "bandi" (orkestru ili strani) stavljaju na stub srama i proglašavaju pripadnikom "ratnih zločinaca" ili "recidiva prošlosti". Na kraju, gospodin Šešelj ima prava na fer i pravično suđenje. Isto kao i svi ostali osumnjičeni. Ne možemo mu oduzimati prava samo zato što ne mislimo kao on. Ne može to da radi ni ovaj sud. On nije osnovan da bi prevaspitavao gospodina Šešelja, već da ustanovi njegovu odgovornost za "enormne zločine" koji mu se stavljaju na teret. Ali, ne na osnovu toga šta mi osećamo, već na osnovu materijalnih dokaza. Istina pre svega.