Student sam prve godine Ekonomskog fakulteta, dakle i dalje laik, ali mi se čini da ekonomski programi grupe "narodnjačkih" stranaka, koje ste prikazali u prošlom broju, deluju možda jasno i efikasno, sa stanovišta jednog penzionera ili srednjoškolca, ali nikako bilo kog ekonomiste.

Osvrnuću se na tri tačke oko kojih bih formirao svoj stav o ovom ekonomskom programu. Prvo ideje iznete u ovom programu direktno bi u implementaciji proizvele deficit budžeta. Shodno tome da ovogodišnji budžet ima deficit, nije mi jasno kako narodnjaci planiraju da pokriju još veći budžet u narednom periodu. S jedne strane smanjivanje ključnih poreza i prihoda države ne može pratiti i naglo povećanje rashoda, putem formiranja fondova, subvencija i izgradnje kapitalne infrastrukture. Naravno da je ona neophodna u narednom periodu, ali takva intervencionistička politika mora da ima neku realnu pozadinu u vidu rasta industrijske proizvodnje ili možda poljoprivrede, a kroz ovaj program nisam siguran da je takav rast moguć u dovoljno kratkom periodu da pokrije rastuće prohteve narodnjačke koalicije. Ne želim ni da pomislim gde bi se sve vratili ukoliko bi država samo posegnula ka Narodnoj banci i štampariji novca na Topčideru…

Oni uopšte ne pominju monetarnu politiku. To je možda i dobro jer na taj način možemo da se nadamo da će monetarna politika ostati čvrsta i nepromenjena što bi bilo neophodno ukoliko narodnjaci počnu da troše koliko obećavaju. Savremena ekonomska teorija ističe nešto što našim političarima nije jasno, a to je da su ključ realnog privrednog razvoja stabilnost institucija, cena i liberalno tržište. Ukoliko obezbede povoljne uslove za investitore, omoguće im besplatno zemljište, komunalije i struju to i dalje ne znači da će oni imati interes da dođu u Srbiju da investiraju. Bitno im je da znaju da li mogu da računaju na pravednu konkurenciju, liberalizaciju trgovine sa okruženjem i naravno ukidanje carina prema EU (oko 70 odsto našeg izvoza je u okruženje i EU). To može da garantuje samo SSP i slični sporazumi, a ovde je uopšte i ne pominju.

Treće, ne pominje se nigde konkurencija. Mislim da je jedan od ključnih problema naše privrede nekonkurentnost na tržištu, monopoli i korupcija. Ali bez jasnih i stabilnih antimonopolskih institucija nema ni jasnije politike protiv monopola. Ovakav dinamičan i gotovo nezamisliv razvoj kakav je zadržan u programu sam za sebe bi bio veliki pritisak na inflaciju, deficit i devizne rezerve, a bez jasnije politike o monopolima stvorilo bi se okruženje gde bi ovogodišnjih 12 do 15 odsto inflacije bilo nedovoljno.

Ovo je neracionalan, nerealan i populistički program koji nimalo neće pomoći ekonomiji u Srbiji koja bi vrlo lako mogla već naredne godine da zapadne u krizu.