Pravo na takav "lov" ili tačnije na ubijanje iz pukog zadovoljstva (Vreme uživanja?!) i obesti može biti "zagarantovano" samo tragičnim odsustvom svesti o patnji drugih bića. Budući da životinje poseduju potpuno istu sposobnost patnje kao i mi, interesuje me po kojoj osnovi gospodin Drčelić uskraćuje pravo životinjama da im se interes da ne pate uzme u obzir, jer se po njemu njegovo lično pravo na puko dokoličarsko zadovoljstvo očigledno ima ispoštovati znatno pre toga. Da li se možda gospodin Drčelić prihvatio tog svog prava samo zato što mu se može? Tako sam i mislio. Upravo takav nesrećni moralni "argument" koristili su i mnogi drugi naoružani izazivajući patnju nemoćnih svuda oko sebe. Princip je potpuno isti i samo gola diskriminacija po pripadnosti životinjskoj vrsti može učiniti slučaj blažim do nivoa ravnodušnosti ili čak odobravanja. Ne očekujem da se gospodin Drčelić preko noći prizove razumu i poštedi nas ubuduće nerazuđenosti svog emotivnog sklopa niti da mi se ovo pismo objavi u zemlji u kojoj se ni za ljudska prava mahom ne haje mnogo.