POŠTA

Jovanka i sportisti

"Dnevnik kvariigre"; VREME 970

Teško je komentarisati na ovu temu. Kad ste već spomenuli Nikolu Teslu, moram da kažem što meni smeta. Kao da se njega stidimo. Bistu njegovu su postavili, kad su promenili ime aerodroma. Sa željom da ga mali broj ljudi vidi. Pošto sam poštovalac Tesle, prvo kao čoveka, potom naučnika i Srbina. Tužno je da sam bistu morala da tražim jer puno putujem, znala sam da je postavljena jer sam u fondaciji. Učestvovala sam u tome da se dobije važnost oko dana rođenja i smrti, 2001. Malo se uradilo. A sportisti su zahvaljujući Srbiji dobili svoje mesto u istoriji, slavu, i medalje. Koliko genijalaca nema šanse da se istakne i dokaže, jer za njih nema para, trenera i podrške. Za mnoge sportiste, koji imaju mogućnosti, jer žive napolju, dodela stana ili nacionalne penzije je neopravdana. Imali su šansu da biraju za koju zemlju će da se takmiče. Kad su izabrali Srbiju, svaka im čast i slava. Srbiji to treba, ali ne da sada ucenjuju i primaju darove od predsednika. Pa Jovanka Broz nije mogla da zadrži svoje poklone. Nije mogla da dobije ličnu penziju i dokumenta dugo. Smatram da treba nagraditi, poštovati ih, ali ne praviti cirkus. Da ostane više šanse za druge da dođu u tu poziciju, koji žive u Srbiji i vole je istinski. Svaka čast našim sportistima i neka im se ostvare sve želje, ali ne preko leđa Srbije. Ne razumem ulogu dijaspore. Gde je bila do sada? Svi Srbi van Srbije su dijaspora i svi imaju jedan cilj da smo Srbi koji vole svoju zemlju i traže rešenje da Srbiji bude lakše i da je cenjena kao za vreme Tita. Tako ja vidim ulogu dijaspore.

Iz istog broja

Nada u sutrašnjicu

Zoran Šundić, elektronskom poštom

Tvrda zemlja

Asim Kafedžić, Zenica

Mora li tako

Bojan Vesković, elektronskom poštom

Muke Miše Vasića

Inž. Boban Radusinović, Kopenhagen

Prežvakani Beba

Ratko M. Knežević, London

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu