U 600. broju vašeg lista pročitao sam zanimljiv članak Teofila Pančića: "Lavovi i čempresi". U tom članku vaš saradnik piše malo ironično o novom grbu AP Vojvodine, što mi ne smeta, pošto i ja smatram da je taj grb preterano kitnjast i prenatrpan simbolima koji ne potiču – kako to i pisac članka tvrdi – od grbova Bačke, Banata i Srema (jer takvih grbova nema, a nikad ih nije ni bilo), već od triju od ukupno 60 županija bivše Kraljevine Ugarske, tj. Bač-Bodroške, Torontalske i Sremske. I tu još fali grb Tamiške županije koja delom takođe pripada jugoslovenskom delu Banata, kao i Torontalske županije koju isto delimo sa Rumunijskom.

Nešto nije u redu ni sa grbom "Bačke", tj. njegovim opisom, pošto svetac koji je tamo predstavljen nije Pavle, već Petar, vođa hrišćanske crkve (prvi "papa"). Po heraldici njega možemo prepoznati po maču koji drži u desnoj ruci, pošto prema Jevanđeliji Jovanovoj kada je Isus uoči Velikog petka bio uhvaćen od svojih neprijatelja, jedan od apostola, zvani Simon-Petar, u želji da odbrani svog Rabina (Učitelja), svojim mačem je odsekao desno uho jednom od napadača. Na to mu je Isus rekao: "Skloni, Petre, svoj mač, jer ko se oružja lati, od oružja će da pogine!" (Šteta što naši ratoborni politički vođe ne čitaju Svete Jevanđelije!) Tadašnji živalj Bačke (iz 18. veka) izgleda, ipak je više štovao pomalo brzopletog i pomalo nepromišljenog Petra ("similis simili gaudet", što bi na srpskom značilo: slično se sličnom raduje) od miroljubivog Pavla, pa su zato onog prvog izabrali za svoga nebeskog zaštitnika.

Inače Vojvodina – kada se još nije ni zvala ovim imenom, već je bila Potisko-pomoriška vojna Krajina – imala je svoj grb koji je predstavljao viteza s mačem u desnom i plugom u levoj ruci. Taj grb bi nam verovatno bolje odgovarao od ovog načičkanog, a verovatno nas ne bi naveo da sanjamo o nekoj SAO-MAO Vojvodini sa posebnom vojskom i novcem. Šteta što naši profesionalni političari – izgleda – ne poznaju ni istoriju naših naroda, a ni Sveto pismo!