Bilo bi jako dobro kad bi "pouzdanost i relevantnost podataka bili jedini pravi alat zanata" kojim se pokušava baviti Biljana Vasić, da citiram/parafraziram gospodina glodura. Da li to Vasićka ima dokaze za nešto za šta zvanično niko nema dokaze? Što ne obavesti El Baradeja o tome? Ili je "Najviši zvaničnik zemlje koja pravi nuklearnu bombu…" samo olako napisano efekta radi?

Dosadašnjim pisanjem o "iranskoj krizi" "Vreme" je pokazalo da je ta tema iznad mogućnosti razumevanja onih koji su o njoj pisali (pre svega gđica Anastasijević "Vreme" br. 763 i 785), što (možda) nije posledica njihove neinteligencije koliko nekritičke upotrebe copy/paste novinarstva i lenjosti. Izgleda da je lakše (a verovatno i isplativije) uzeti "Njujork tajms" i/ili neki drugi megafon vladajuće klike u Vašingtonu, pa to prežvakati za domaću publiku. Ona je ionako mesmerizovana domaćinskim političkim cirkusom i nema vremena za "ostatak sveta". Tako se desi da je Beograd jedini (glavni) grad na planeti koji nije imao demonstracije protiv agresije na Irak vredne pomena. Tužno. Verovatno neće imati ni za sledeći zalogaj "evroatlantskog Kiklopa", koji je po svemu sudeći Iran.

Pišući ovo pade mi na pamet, čini mi se, ključno pitanje – može li se biti proevroatlanski i držati se činjenica ili je to (već) postalo nemoguće?