Koliko se ja sećam, ni gospodin Čanak ni njegovi politički saradnici i partneri, nijednom, nigde i nikada nisu kazali da je u Srbiji sve isto kao što je bilo pre 2000. godine. Dakle, barem toliko nisu slepci, kako ste ih vi, gospodine Žarkoviću, zlurado nazvali. Takođe, nisam primetio da je neko tvrdio da je Koštunica isto što i Milošević, kako ste se možda zabrinuli. Međutim, izvesna analogija u manirima vladanja, osionosti vlasti i u nacionalnoj retorici sigurno se može izvesti, što je i sam gospodin Čanak u više navrata primetio i u tom smislu davao izjave. Dalje, ako je mesto predsednika Vlade mesto koje podrazumeva i najviše odgovornosti, a Srbija poslednja u Evropi po gotovo svim parametrima, sasvim je jasno ko "Srbiju sputava u demokratskom iskoraku". I pošto su gospodin Čanak i zna se ko još puni ljudske zlobe i političke nemaštovitosti, verovatno su Aligrudić, Stojković i ekipa nešto najljupkije što postoji u Srbiji, zajedno sa ministrom Ilićem. Naspram politike nezameranja i vrlo nejasnih poruka DS-a s jedne, i politike lažnog jedinstva i "salonskog nacionalizma" DSS-a s druge strane, siguran sam da vama, gospodine Žarkoviću, svaka neuvijena izjava, koja se ne uklapa u nametnuti šablon, zaista zvuči "ekstremistički", iako ja, ako dozvolite, nalazim da je gospodin Čanak dobrim delom u pravu, ukoliko ste ga dobro citirali. Ali, nije to glavna stvar. Problem je što ste vi, uveren sam, potpuno neosnovano, sugerisali da se zna ko se i kakvi su pokušali politički da se okoristite o užasan zločin uperen ka vašem kolegi. Znači, opet nije problem u onima koji su dužni da spreče takve pojave i koji svakodnevno negiraju zločine o kojima vaš kolega piše, nego u onima koji su to primetili i na to ukazali. Mislim da je ovakav tekst trebalo da sačuvate za "Politiku", jer bi se njeni čitaoci, a svakako i Ljilja Smajlović, mnogo više obradovali, a i tamo bi se bolje uklopio u opšti uređivački koncept.