"Slobodan Milošević uspeo je da obmane sud, svedoka i neke novinare koji su, najverovatnije neobavešteni, naseli na podvalu", piše u prošlom broju "Vremena" J. D. pod naslovom "Ko je Peja ‘Ciganin’".

Mislim da znam ko se potpisao inicijalima J. D.: vaš novinar i haški svedok Jovan Dulović. Ne znam, međutim, zašto se Dulović nije potpisao i zašto mi, kada me citira, ne navodi ime; zašto prenosi pisanje NIN-a a ne navodi NIN kao izvor; i konačno, zašto o meni govori u množini, kao o "nekim novinarima" i "izveštačima", kada sam jedini novinar na kog se njegove reči odnose.

Takođe ne razumem zašto Dulović uzima svedočenje Rajka Đurića i Mihajla Ulemeka kao potvrdu da su na vukovarskom frontu postojala dva oficira pod imenom Pejović, od kojih je jedan bio arkanovac kog su zvali Ciganin, kada je upravo Dulović jesenas na Haškom sudu o tome svedočio. Slobodan Milošević mora da ga je pomno slušao, čim je u unakrsnom ispitivanju S. Lazarevića naglasio da pita o Arkanovom oficiru Pejoviću. Nije uopšte bilo reči o "pukovniku JNA Pejoviću", kog svedok Dulović sada na stranicama "Vremena" nastoji da uvede u svedočenje Lazarevića. Čitaoci i redakcija "Vremena" u to će se uveriti ako pročitaju transkript unakrsnog ispitivanja Lazarevića, svima dostupan na veb sajtu Tribunala (www.un.org.icty) pod brojem 021031IT.

"Teško je poverovati", kaže J.D. u "Vremenu", "da oni iz Beograda koji šalju podatke bivšem predsedniku u Hag nisu znali ko je Peja ‘Ciganin’, a ko pukovnik JNA Pejović. Kao i neki novinari, koji su pomenuti detalj sa unakrsnog ispitivanja iskoristili i opisali kao Miloševićevo trijumfalno hvatanje svedoka u laži koje je ‘ozbiljno poljuljalo kredibilitet ovog krunskog svedoka’."

Za informaciju vašim čitaocima koji ne čitaju NIN, reč je o tome da je svedok Lazarević, saznavši u sudnici da je čovek kog je on proglasio plavokosim zapravo izrazito tamnoput (i kog, nasuprot tvrdnji vašeg novinara, nikad nije nazvao "pukovnikom JNA"), tražio od sudije da pitanje proglasi irelevantnim.

Mene čudi zašto vaš novinar nije odgledao prenos unakrsnog ispitivanja S. Lazarevića ili barem pročitao transkript pre nego što je objavio crticu o lakovernim i neobaveštenim novinarima. Dulović bi morao biti svestan da je za čestito izveštavanje, kao uostalom i za pošteno svedočenje, korisno imati uvid u celinu. On, koji je delom svedočio na zatvorenoj sednici, valjda najbolje zna kako se manjkav utisak može steći uvidom u samo jedan deo saslušanja svedoka.