POŠTA

Koruptivna norma

"Kad se zna cena, nema mita i korupcije"; "Vreme" br. 779

Ministar zdravlja uporno pokušava da mistifikuje drastični konflikt interesa u novom zdravstvenom zakonu kojim se omogućava da državni lekar bude istovremeno i privatnik. Ministar kaže da određeni lekar, kome pacijentkinja hoće da plati, ne treba da dolazi da je porađa u državnoj bolnici u dva noću za "lepe oči". Međutim, najbolje teorije padaju na najjednostavnijim pitanjima. A šta ako se u dva noću porađaju tri žene a samo jedna može "dopunski" da plati doktora? Da li će one druge dve biti ravnopravne u korišćenju aparata i lekova, operacione sale itd., koje inače finansiraju svi građani? Ili će biti zanemarene, dok se ona koja je platila ne porodi?

Odgovor znamo, a novost je što ovaj zakon to sada uspostavlja kao koruptivnu normu! Uostalom, u državnom zdravstvu u svim granama medicine takvih primera ima bezbroj.

Pravo pitanje oko koga se sve vrti, a koje ministar zdravlja uporno izbegava, jeste sledeće: zašto osiguranici u Srbiji ne mogu da slobodno biraju lekara, odnosno ustanovu u državnom ili privatnom sektoru za sredstva iz svog obaveznog doprinosa? Slično onome kako je to već uređeno u EU-u i uspešnim tranzicionim zemljama.

Racionalno objašnjenje ne postoji. Tim pre što ministar zdravlja stalno priča o precizno definisanom "osnovnom paketu usluga" koje su plaćene iz obaveznog osiguranja. Drugim rečima, ako su broj i sadržaj zdravstvenih usluga koje su finansirane iz sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje poznati, zašto onda novac ne prati građanina tamo gde se leči s tim da razliku u ceni, participaciju, ako je ima, plaća sam odnosno iz dobrovoljnog osiguranja?

Sa ovakvim zakonima, građanin i dalje plaća monopolsku državnu službu a sve se više leči u privatnom sektoru. Podatak Svetske banke da građani direktno plaćaju iz svog džepa i do 600 miliona evra godišnje za lečenje, povrh obaveznog doprinosa, pokazuje da je sadašnji model pregazilo vreme. Demonopolizacija bi dovela do manjeg udela zdravstvene potrošnje u BDP-u s obzirom da građani više ne bi plaćali dva puta istu uslugu. Zbog konkurencije, kvalitet usluga i komfor pacijenata bili bi neuporedivo veći. A korupcija bi se znatno smanjila pošto je monopol najbolja podloga za korupciju.

Međutim, za zdravstvene birokrate mnogo je lakše da uživaju u monopolu, predlažu pacijentima "vanstandardne usluge" i "liste čekanja" i to naplaćivati kroz privatni rad u državnoj bolnici. I hvaliti zakone koji brkaju državnu imovinu sa privatnim interesom.

Iz istog broja

Ispravka

Redakcija

Uzaludna nada

Dalibor Đorđević, Babušnica

Šest lakih komada

Vladan Miljković, elektronskom poštom

Hipokrat ili Hipokrit

Dr Đorđe Jovanović, elektronskom poštom

Malo bolje osvetljeno selo

Predrag Blagojević, elektronskom poštom

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu