Jasno je da se vi bavite pokušajima da nam objasnite specifičnu tehnologiju vlasti koja postoji u Srbiji, a i šire (što rek’o onomad Ruzmarin u "Shoder listi"), ali, ipak, ipak, mora da bude i malo priče i konteksta javnog interesa, jer, ipak, ipak, jeste neki medij koji kupuju ljudi, obični stanovnici Srbije (a i šire).

U tom smislu, ocena da Jovanović nema nikakvog cara od anketnog odbora nikako ne može da stoji u ovakvoj analizi: on kaže, hajde neka gospodin Mišković dođe pred narodne izbranike pa neka objasni svoje poslove (i dane što rek’o Hesiod) – to nije populizam to je javni interes. Ako je mogao da bude anketni odbor čak i zbog 9. marta pod Slobom, šta smeta da ga bude i ovde?

Takođe, ko nedostaje u celoj priči? Pa organizator čitave afere, mister Koštunica (ako Koštunica preživi Srbija neće, što rek’o Tijanić) koji je preko politike pokrenuo lavinu (a sve u cilju dokazivanja, šatro, da taj medij poštuje javni interes). U kontekstu tehnologije vladanja, pukog ostanka na vlasti, Koštunica je povukao bogovski potez: udario je na dve strane: Miškoviću da pokaže da može da bude još neki Karić u Srbiji, a Čedu da spreči da na izborima pokaze da ima više glasova od premijera.

To je muka vojina, jer ako Čeda kojim slučajem uzme 300.000 glasova to će dodatno opteretiti prvog ministra, ogoliće ga da tako kažemo.