Prevođenje imena je jako klizav teren i u gramatici srpskog jezika ne postoji jasno pravilo o tome već je autoru ostavljena sloboda da se opredeli za opciju koja je, po njegovom mišljenju, čitaocima najrazumljivija. Tako, kada bi neko napisao da je vođa nekog ustanka bio Crni Đura (ono "kara" je turcizam i znači "crno"), niko ne bi znao o kome se radi, dok je zasigurno jasno da se Jovan Pavle II odnosi na papu. Inače, sveti ratnik koji ubija aždaju u Hrvatskoj se zove sveti Juraj.

Poglavar Rimokatoličke crkve u Italiji se zove Đovani Paolo, u Engleskoj Džon Pol, u Francuskoj Žan Pol, a u Nemačkoj Johan Paul. Slovenci ga zovu Janez Pavel, Hrvati Ivan Pavao, a Srbi Jovan Pavle. Na latinskom, zvaničnom jeziku Vatikana, piše se Joannes Paulus. Ono "drugi" je na svim jezicima isto jer se piše rimskim brojevima.

U samom uvodu intervjua može se pročitati da je gospodin Hočevar Slovenac. Mi doduše jesmo razgovarali na meni dragoj mešavini tri SHS jezika ("Još nisam dovoljno savladao vaš lepi srpski jezik", rekao je u toku razgovora), ali tako nešto hartija teško trpi bez jasnog razloga. Razlog za ovaj intervju sigurno nije leksički mada, tužna je činjenica, još ima onih kojima je forma važnija od suštine.

Papa božićnu poslanicu upućuje na sedamdesetak jezika. Na toliko jezika se može izgovoriti i njegovo, ali i ime Isusa Hrista. Međutim, u intervjuu ne piše "Krista", kako bi formalisti tvrdili da je nadbiskup kao katolik izgovorio. To što je možda Krist prekršten u Hrista izgleda nije bilo dovoljno da iziritira, te ostade nepomenuto.

Na razočarenje ali i nauk formalistima da se ne trude da budu "veći katolici od pape" već da otvore oči i osmehnu se, u intervjuu su sva imena navedena onako kako ih je g. Hočevar izgovarao.