Sme li pravo na slobodu govora da ugrozi nečije pravo na život? Setimo se šta su preživeli srpski novinari koji su se kao tobožnji saradnici Stratfora našli među Vikiliksovim depešama. Prozivani su po medijima i prećeno im je na društvenim mrežama. Zamislimo samo šta se tek onda desilo sa svima onima koji su se našli u Vikiliksovim dokumentima, ne u Srbiji, koja je manje-vise civilizovana zemlja, nego pomislimo na sve one Avganistance, Irance, Libijce, čija se imena tamo pominju. Pa, tamo mora da su letele glave. A onda je isti taj Asanž pokušao da stopira objavljivanje svoje biografije, jer, zaboga, neautorizovana verzija sadrži detalje koji mogu da mu ugroze život. Besramni licemer pod plaštom navodnog borca za demokratiju i slobodu. Još će Ekvador ispasti nekakva najdemokratskija zemlja na planeti, a Britanija zla imperijalistička sila koja proganja jadnog Džulijana. Na protestu protiv njegovog hapšenja u Britaniji, pristalice su negirale optužbe za silovanje, jer, zaboga, zašto bi čovek koji "onako" izgleda morao da siluje? To je rečnik koji podseća na ono što smo godinama slušali od branilaca lika i dela optuženih za ratne zločine, Ratka, Radovana i ostalih. Ako nije kriv, nek se pojavi na sudu, pa da vidimo. Dosta je dvostrukih aršina, a najmučnije je što u Srbiji Asanž ima najviše pristalica među onima koji su uvek bili za hapšenje i izručenje ratnih zločinaca i prozivali ih za kukavičluk.