Tekst gotovo u originalu bi trebalo uvrstiti u istorijske čitanke za neki od viših razreda osnovne škole. Slično toj želji, i "jednominutnu novelu" Ištvana Erkenja pod nazivom Budimpešta trebalo bi uvrstiti u čitanke srpskog jezika.

Do tog trena svima bih savetovao da pročitaju odlomak pod nazivom "Reč koja je promenila svet" iz knjige Kamikaze…

"Sredinom 1945. godine, od tri sile koje su započele Drugi svetski rat samo je Japan nastavljao da se odupire savezničkom pritisku iako je bila činjenica da je kapitulacija Japana, nakon Italije i Nemačke, samo pitanje dana. Beznadežnu borbu Japanci su nastavljali samo zbog militarističkih snaga u zemlji koje jednostavno nisu mogle da se pomire sa porazom. U japanskoj tradiciji reč poraz jednostavno nije postojala. Krajem jula iste godine, saveznici su na konferenciji u Potsdamu objavili zajedničku deklaraciju kojom se Japan pozivao na predaju, jer će, u protivnom, biti uništen. Uslovima postavljenim u ovoj deklaraciji koju su potpisali SAD, Velika Britanija i Kina Japancima je bilo zagarantovano da neće biti uništeni kao nacija, da će sami moći da izaberu formu državnog uređenja, da će japanski vojnici nakon određenog vremena biti vraćeni svojim kućama i najzad, ono što je mučilo sve Japance i što je predstavljalo centralni problem u svim diskusijama o miru – saveznici nisu zahtevali i svrgavanje carske dinastije. Potsdamska deklaracija je u Japanu oduševljeno dočekana od pristalica mira i njen tekst je ubrzo objavljen i u lokalnoj štampi. Japanska vlada donela je i nezvaničnu odluku o kapitulaciji na vanrednoj sednici 27. jula, ali ova odluka nije i obelodanjena zato što nije dobijen i zvaničan poziv na predaju. Premijer Suzuki je za 28. jul imao zakazan razgovor sa novinarima i na sednici vlade je odlučeno da se ne kaže ništa o već donetoj odluci da bi se sprečilo eventualno komplikovanje situacije u zemlji prepunoj militarista. Nameravano je samo da se nagovesti da je stvar na razmatranju i da poziv na predaju neće biti odbačen. Upravo iz tih razloga, upitan od novinara za stav vlade prema Potsdamskoj deklaraciji, premijer Suzuki je odgovorio samo jednom rečju: MOKUSACU. Ova nesrećno izabrana reč je gotovo neprevodiva, a na japanskom je dvosmislena. Sačinjena je iz dva dela: MOKU znači ‘ćutanje’, a SACU ‘ubiti’. Bukvalno njeno značenje bi bilo ‘ubiti ćutanjem’, ali praktično ova reč znači ili ‘uzdržati se od komentara’ ili ‘ignorisati’.

Prevodilac zvanične japanske novinske agencije Domej, kao i mnogi drugi, razumeo je da vlada ignoriše saveznički ultimatum i uskoro je preko japanskih radio stanica poruka, ovako protumačena i prevedena na engleski, bila emitovana u sve savezničke zemlje, a 29. jula ovu vest je prokomentarisao i ‘Tajms’."

No, s druge strane, teško je za poverovati da je postojalo bilo šta što bi "nosioce savremene demokratije" odagnalo od ideje da novo oružje ispitaju u praksi (teorija, je l’ te, nije dovoljna)…