Država Srbija koju volim i sportski klubovi među kojima poodavno nemam favorite, niti u jednoj sportskoj disciplini ne mogu više "ruku pod ruku ići"… FK Crvena zvezda se pre nekoliko meseci javno oglašavao o potrebi da ga država i institucije najvišeg nivoa vlasti i odgovornosti zaštite od finansijskog kraha. Zašto? Menjaju se vlasnici u najtrofejnijim klubovima Evrope, menjaju se menadžment, sponzori…, kod nas takođe… u oblastima kao što su privreda ili kultura… Menjaju se upravnici, otvaraju se stečajevi, neke privredne grane i delatnosti potpuno su zamrli. Sela i gradovi su opusteli. Grad u kojem živim nema više tekstilnu niti industriju piva… ZIP, Begej, Udarnik, BEK, Sloga, Šećerana… Dakle, sve može i sme da propadne, ponekad uz prećutnu, nekad i otvorenu podršku države, ili nemoć… Samo Crvena zvezda ne sme! Koješta! Ovo je posao za predsednika Republike, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde, Vladu i Narodnu skupštinu. Zakon o privatizaciji sportskih klubova treba doneti hitno i neodložno… Izostanak ovog poslednjeg smatram da je najveća greška koju elite u Srbiji čine iz određenih interesnih ili ideoloških razloga, baš kao i izostajanje donošenja Zakona o denacionalizaciji. Izostanak ova dva zakonska akta pokazuje meru gliba u kojem se Srbija nalazi posle demokratskih promena.