U najnovijem broju vašeg nedeljnika pojavio se članak novinara Z. Majdina, pod naslovom "Najmanje deset godina" i nadnaslovom "Poljoprivreda u tranziciji". Članak je koncipiran, bar tako može da se zaključi, na osnovu intervjua sa ministarkom poljoprivrede Ivanom Dulić-Marković a povodom strategije razvoja poljoprivrede.

Rasprave o strategiji, kako ovoj tako i ranijim, najpre se mogu voditi u stručnim časopisima ili na uobičajenim skupovima. Međutim, u pomenutom intervjuu, iznete su neke tako očite neistine, da se mora reagovati kako vaši čitaoci ne bi ostali u zabludi povodom iznetih tvrdnji koje se odnose na strategiju razvoja poljoprivrede iz 1999. godine, objavljene pod naslovom "Dugoročna politika agrarnog razvoja SR Jugoslavije".

Naime, u delu članka pod naslovom "Totalni obrt" kaže se da je u dokumentu sličnog naziva iz 1999. pisalo koliko i čega proizvoditi itd., da bi "uz pretpostavljenu stopu rasta izvoza od skromnih sedam odsto u sledećih pet godina, ove godine vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda dostigla ništa manje nego milijardu i po dolara. Takav efekat izvoza je, međutim, izostao – iako je rastao po stopi od fantastičnih 25 odsto". Sve ovo je, nažalost, potpuno netačno.

Prvo o skromnoj stopi od sedam odsto. Ovo uopšte nije skromna stopa (mada tu možemo da se razilazimo) – svetski izvoz poljoprivrednih proizvoda u periodu 1989–2001. npr. rastao je po stopi od 2,4 odsto, dok je u periodu 1996–2001. čak opadao iz razloga čije bi detaljnije objašnjavanje prevazišlo granice jednog komentara na članak. U pomenutoj strategiji su date procene izvoza poljoprivrednih proizvoda za 2010. i 2020. godinu (oko 1,5 milijardi dolara u 2010, odnosno 2,5 milijardi u 2020), str. 20 pomenute strategije u poglavlju 2, "Agrarni resursi i agro-ekološki potencijali". Prema tome, nikakva projekcija izvoza za 2004. godinu ne postoji.

Što se tiče tvrdnje da je izvoz rastao po stopi od fantastičnih 25 odsto, ta cifra je, jednostavno, izmišljena i, u tom smislu, zaista fantastična. Izvoz poljoprivrednih proizvoda u periodu 1998–2003. porastao je sa 417 miliona dolara na 590 miliona dolara, ostvarujući stopu od 7,1 odsto godišnje, uzgred rečeno gotovo identičnu prognoziranoj stopi iz 1999. godine. U ekonomiji, spomenimo to, veoma je retka stopa rasta od 25 odsto godišnje, sem ukoliko nije u pitanju veoma kratak rok i, naravno, ukoliko se ne radi o stopi inflacije.

Ne bih se osvrtao na druge konstatacije.

Da zaključim. Sa moje tačke gledišta potpuno je nevažno mišljenje gospođe Dulić-Marković o strategiji razvoja iz 1999. godine. Međutim, postaje veoma važno ako se nalazi te strategije pokušavaju da ospore grubim netačnostima, naravno, pod pretpostavkom da je vaš novinar korektno interpretirao sagovornicu.