Prosto je neverovatno kako se kroz srpsku istoriju provlači lik legendarnog Dušana Mihajlovića. Kakvo je to mađioničarsko umeće kojim ovaj "srpski hajlender" uspeva da neokaljan ispliva iz sopstvenih brljotina. Ako zavrtimo vremeplov unazad, videćemo ministra policije kome su ubili premijera, a da mu nije bilo ni najmanje sumnjiv jedan od glavnih organizatora koji se "uredno javlja na razgovore". Vidimo zatim delegata "partije za šlepere i kontingente" kako na pozornici Sava centra uredno aplaudira julovskim dostignućima u razaranju zemlje. Ako bolje zagledate, videćete poznati lik na "brodu mira" kako iza leđa uparađenog maršala posmatra horizont. Eto ga opet na papučici kola u Marselju kako nešto zučno objašnjava kralju Aleksandru. Isti poznati brkovi na požuteloj fotografiji predaju primerak kremanskog proročanstva Dragi Mašin. Tu prestaju fotografije i prelazimo na uljana platna. Ozbiljnog lica, objašnjava knezu Mihailu da je ovako lep dan kao stvoren za šetnju Topčiderom. Itd., sve do Svetog Save (možda bi nam mogao pomoći – čije su kosti sad pronađene na vračarskom platou). Ovaj model "večitog" Srbina, uredno istrajava i godine mu ne mogu ništa, šteta što se samo ovde prima, inače bi bio naš najbolji izvozni artikal.