Ranije nas niste sa toliko "argumenta" uveravali da "prihvatimo realnost", na primer u doba vladavine Slobodana Miloševića i vlade Zorana Đinđića. Sa Vojislavom Koštunicom ste došli do "svoje vlade" čiji se svaki potez može pravdati argumentom "to je realnost". Teško da mogu da se složim s vama i kada podržavate Tijanića i kada u prošlom broju poistovećujete, izjednačavate Voju Brajovića i Dragana Markovića, svodeći ih na identičan kulturni obrazac. Ne kažem da to čovek ne može tako da posmatra, vaše pravo, ali kada takvo mišljenje inaugurišete kroz nedeljnik koji je ipak bio nešto drugo, onda, nažalost, uništavate jednu malu ali dobru stvar što je bilo "Vreme" u prošlim godinama. Vaš se pogled na svet sveo na moto Koštuničinog omiljenog srpskog premijera Pašića, koji je rekao: "Spasa nam nema, propasti ne možemo." Kažem, to je dozvoljeno, ali je, u kontekstu "Vremena", sramota. Ali, to je već moralna, delatna kategorija.