Blistav prikaz knjige o Danilu Kišu. Jedina moja primedba se odnosi na autorovu percepciju odnosa između komunizma i nacionalizma u Srbiji. Pre početka bilo kakve diskusije o tome ko je komunista a ko nije, treba se osvrnuti na istorijsku činjenicu da su u Jugoslaviji, bar od 1948, postojale dve vrste komunista – oni koji su gradili "novu klasu" i oni koji su tucali kamen na Golom otoku, naravno, ne svi, jer je i među njima bilo onih koje su refleksi dobro služili. Oni su kasnije izveli i "antibirokratsku revoluciju", a "da se Vlasi ne sete", mnogi među njima su postali veliki pravoslavci i nacionalisti. Njihova ljubav prema pravoslavnoj Rusiji je prerušena privrženost "prvoj zemlji socijalizma". Dovoljno je setiti se kome sve današnji predsednik Srbije deli odlikovanja. Ja u tome vidim onu čudnu "spregu između Dostojevskog i Kominterne", koju pominje Danilo Kiš. Naši nacionalisti su desničari jedino utoliko ukoliko je boljševizam vrsta crvenog fašizma.