Dovođenje drevnog, kozaračkog plesa, koji lako budi tužne asocijacije i na neke opskurne toponime kao što su Ušće i ostala mesta diljem Srbije, gde se krajem osamdesetih i početkom devedesetih obilato konzumirao jogurt, u vezu sa upravo završenim festivalom EXIT u Novom Sadu smatram neoprostivim, bahatim, ili, ako se manem ljupkih eufemizama – krajnje bezobraznim diskursom vašeg nadmenog novinara, poput Marije Antoanete, bez ikakve veze s realnošću licitira nekakvim imaginarnim spiskom čuvenih svetskih imena rock and DJ scene koja nisu došla a čije bi prisustvo zasigurno zadovoljilo njegov istančani ukus. Komparacija s Istočnom Evropom i Budimpeštom još je neumesnija s obzirom na to da Mađari imaju Hungaroring već deset godina, dok karta za njihovu Nacionalnu operu košta 25 dolara i mora se nabaviti godinu dana unapred. Uvrežena, potcenjivačka floskula "Istočna Evropa" odavno je izgubila svoj pežorativni predznak, pogotovu ako celu stvar posmatramo iz naše jadne, twilight zone vizure, koju vaš novinar očigledno neće ili ne može da razume. Ako svemu ovome još dodamo i somnambulan traktat na temu EX YU učesnika festivala – citiram: "Krajnje je vreme da počnemo da odbacujemo odvratnu ideju jugoslovenstva, jeftino šićareći na plemenskom zalu za prošlošću…", onda nema druge, nego da pomislim da je i časopis "Vreme", poput cele države, postao jedan provizorijum u kome se sve i svašta može objaviti. Jednog Rundeka koji živi u Parizu ili furiozne Idijote podvesti pod kriterijum "odvratnog jugoslovenstva" a pri tom mlađanim generacijama koje ne pamte ove sjajne momke pružiti čitavu lepezu izbora šta će i koga će sve slušati i gledati na sijaset stejdžova u predivnom ambijentu Petrovaradinske tvrđave smatram ne samo nesuvislim i neučtivim gestom već i nedostatkom elementarnog, kućnog vaspitanja. I na kraju, ako za trenutak zaboravimo i na EXIT i na gospodina Vujanovića – kome, by the way, želim mnogo sreće u organizovanju nekog budućeg festivala, recimo na Kalemegdanu, a koji će on skrojiti po svom ukusu, što će verovatno biti signal Džegeru, Bowieu ili Igi Popu, da dođu badava – želim da kažem da su momci i devojke koji su osmislili, organizovali i napravili ovaj neverovatni energetski impact na Petrovaradinu ona prava, autentična i "neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar".

Ko to ne prepozna taj je ili zlonameran ili glup, ili je zaista potomak dame koja je svojevremeno narodu nudila kolače umesto hleba.