Konačno je došao i Zakon o radio-difuziji na red u skupštinsku proceduru, ali da li je to isuviše kasno?

Dugo je očekivan, deset verzija se pravilo, mnogi su učestvovali u njegovom oblikovanju zato i izgleda malo rastrzan i nesređen, ali bolje bilo kakav nego nikakav!

To kažu oni koji su zagovornici da se zakon što pre usvoji. Jasno je da je postojao snažan pritisak sa više strana da se ovaj zakon donese, ali postavlja se jedno bitno pitanje: zašto je vlada dozvolila da stanje u ovoj oblasti dođe do nenormalnog haosa, pa da tek onda počne da ga rešava?

Naime, prema postojećim propisima, nije bilo moguće otvarati radio i TV stanice, a one su ipak otvarane i to su nicale kao pečurke.

Sam predstavnik vlade i jedan od učesnika u pravljenju ovog zakona rekao je jednom prilikom na skupu predstavnika elektronskih medija da je od 5. oktobra na ovamo skoro duplo povećan broj elektronskih medija!

Pitanje je: zašto? Taj odgovor nije baš bio najjasniji, jer je trebalo da otkrije suštinske razloge, a to su, verovatno, da po sistemu što gore to bolje Vlada nije ništa učinila. Da je samo postojeće propise primenjivala, ne bi se napravio taj haos u etru, jer nikada nije mogla da bude otvorena radio stanica na 200 Khz frekvencijskog razmaka, pa ma koliko to izgledalo neverovatno!

Inspektori savezne uprave za radio veze odmah su reagovali i takve opominjali, a zatim zabranjivali rad.

Nije tačno da su sve radio stanice otvorene od 1995. godine bile SPS-ove ili JUL-ove! Za otpočinjanje rada, podnosile su silnu dokumentaciju po važećim propisima i prolazile silne peripetije ali su evidentirane i povremeno zatvarane prilikom nekih izbora ili u zavisnosti od programa.

Posle 5. oktobra, mnogi su otvarali radio stanice kao da su trafike ili tezge na buvljaku, a na prigovore i žalbe SURV-u (Saveznoj upravi za radio veze) nadležni su odgovarali da oni tu ne mogu ništa i da će problem biti rešavan kada bude donet zakon!

Kakav cinizam! A ti ljudi radili su tj. primali platu u tim institucijama i nije im smetalo što novi zakon nije donet. Nisu dali otkaz i rekli da nemaju šta da rade jer zakon nije donet! Zato i mislim da je jedini razlog što problem nije rešavan ranije nepostojanje političke volje, odnosno postojanje političke odluke da se stanje napravi ovakvim kakvo ono jeste.

Silni sati izgubiše se oko sastava i broja članova regulacionog tela, a to kao da je neko namerno ubacio kao mamac za zamajavanje širokih masa i poslanika.

Suština je u ceni i kriterijumima za korišćenje frekvencija, koji će se znati tek naknadno, jer će tom prilikom biti vršena trijaža, ona prava, i siguran sam da će tada otpasti mnogi koji ne budu imali novca a da kriterijum valjanosti dosadašnjeg rada, program i broj slušalaca neće igrati presudnu ulogu.

Živi bili pa videli!

S poštovanjem,