Kad bi Srbija bila kraljevina čiji su podanici isključivo pravoslavni Srbi, "Bože pravde" bila bi joj izvrsna himna. Međutim…

(a) Srbija je ustavno definisana kao republika. Uz taj podatak nekako ne idu "srpski kralj", "srpske krune novi sjaj" i "kraljevina srpska".

(b) Srbi čine dve trećine stanovništva Srbije. Međutim, pesma pominje samo "srpski rod". Treća trećina, dakle, neka se ne nada pomoći Svevišnjeg.

(c) "Bog pravde", doduše, nije preciziran kao pravoslavni – ali koji drugi, u datom kontekstu, može biti? Pesma, dakle, ne govori u ime onih mnogobrojnih građana Srbije koji nisu pravoslavni hrišćani.

Kad se sve sabere, ispada da za himnu Srbije treba uzeti pesmu koja se suprotstavlja ustavu Srbije i zapostavlja većinu građana Srbije (tj. skup svih onih koji spadaju u bar jednu od sledećih kategorija: republikanci, nesrbi, nepravoslavni hrišćani, nehrišćanski vernici, agnostici, ateisti).

Ustavni zakon o himni i grbu Republike Srbije treba da se donese posle skupštinske javne rasprave. Ishod te rasprave, teoretski uzev, ne može se odrediti unapred… ali "Kako je najavio ministar pravde Vladan Batić, na Sretenje Gospodnje, 15. februara iduće godine, kada će Srbija obeležiti Dan državnosti, sviraće se himna ‘Bože pravde’, a na zgradi Skupštine vijoriće se i trobojka sa grbom iz 1882. godine" (ili bar tako piše u "Politici"). Ministar zna koji će biti državni simboli Srbije pre no što je u parlamentu i počela rasprava o njima.

Bahatost? Voda u ušima? Naravno, ali ne samo to. Ministar je zapravo izneo realističnu prognozu. Nastaviće se Veliki marš pod devizom "napred u prošlost". Biće i "Bože pravde" i republički grb sa krunom, jer su protivnici tog rešenja unapred propali: ne raspolažu ničim osim činjenica.