Ne mogu se oteti osećanju frustriranosti što DS uvek popušta gledajući dalje od ogoljenog stranačkog interesa, još od Mićunovićevog i Đinđićevog vremena.

Ali, da nema takve stranke, ionako mali pomaci napred bili bi još manji.

I G17 plus slično postupa, ali on je ionako srodan DS-u u mnogo čemu.

Ne pada mi na pamet da inadžijski kažnjavam Tadića na sledećim predsedničkim izborima.