Svega ima u Teofilovoj jednačini, i fensi i seksi i kul, i to bez navodnika, što će reći da mu je sasvim razumljivo da se nečije političko opredeljenje završava na tome. Dok je ono "protiv" eto tako, pod navodnicima. Slučajno. Ne bih rekao da je kod takvog erudite nešto slučajno.

Ama u toj jednačini nema, i to opet posve namerno, jednog bitnog čimbenika – NATO nas je bombardovao i zato bi čak iz te neke zle-tehno-bla-bla-bla-EU-birokratije mogli imati razumevanja. Ako Srbiji uopšte bude i do EU-a, jer i iz EU-a su nas bombardovali. A sada znamo da to nije bilo zbog ljudskih prava, pa ni zbog Miloševićeve diktature…

Dakle, sve je on to u suštini korektno predstavio. Neki politički subjekti žestoko neće u NATO, neki nisu posebno za, ako to narod neće. A demokratski je pitati narod za mišljenje. Ili možda nije? Teofilu jedino nedostaje zaključak.

Srbija neće u NATO. To nema mnogo veze ni sa drugom Čeom ni sa ocem Nikolajem. To ima veze sa dobrobitima njihove "demokratije" i "liberalizma" koje smo na svojoj koži osetili. Dakle, naviknite se na to.

Možda će biti lakše da shvate onima sa "liberalne levice" koji su i dalje za NATO (a ima i takvih iako ih Teofil ne vidi) ako stvar predstavim jednim njima poznatim primerom. Često pričate o nekim otvorenim kućama, SOS telefonima i slično za žrtve nasilja. Da li bi neko od vas terao silovanu devojku da se uda za onoga ko ju je silovao?