Da zaboravimo na trenutak istoriju i razloge našeg trenutnog položaja. Pravo je čudo da imamo ovolike plate kolike imamo. Nepristrasan pogled na naše ustanove nam otkriva nepregledne papire, pečate, u svetu odavno zaboravljeno mastiljarenje (čast izuzecima). Prelazak na elektronske baze podataka zaista nije ni skup ni komplikovan, i ne treba ga izmišljati nego samo primeniti. Da li je to toliko teško uraditi, pa čak u državnoj zdravstvenoj zaštiti ne postoje svi podaci o pacijentu na jednom mestu, nego on ili ona nosaju papire od jednog do drugog šaltera. Onda su tu i ljudi koji sede po kancelarijama, kafenišu, doručkuju i da ne pričam dalje. U normalnim zemljama toga nema. Da li smo mi kao društvo sposobni da se rešimo tog balasta? Jasan odgovor je da nismo. A zna se i zašto, zato što ne postoji slobodna konkurencija, zato što niko sa strane ne može da razbije korupciju i monopol pa ti ljudi koji tamo sede i kafenišu i nemaju alternativu i mogućnost da rade u nekom profitabilnom i efikasnom privatnom sistemu.