Bilo bi stvarno dobro kad bi neko ovde stvarno pokrenuo pitanje stvarnih uzroka našeg propadanja devedesetih godina umesto kuknjave da su nam za sve krivi pokvareni stranci. Nije toliko tragično što su gospoda pisci očigledno počeli da menjaju činjenice od pre 60 godina koliko je strašno što neće deci da objasne kako nam se i zašto sve dešavalo devedesetih (tu, nažalost, uopšte nisu jedini).

Elem zašto ovde niko neće javno da kaže da nijedan narod nema pravo da bude sav u jednoj državi, pa to nemaju ni Srbi. Šta bi bilo kad bi Nemci rekli: "Svi Nemci u jednoj državi". A ima ih u pola Evrope! Svi ratovi koji su vođeni u ime "jedinstvene srpske države" zločin su sam po sebi. Šta to znači "ne priznajemo avnojevske granice"? Nego ćemo Šešeljeve možda? U svetu je uobičajeno da kad se država raspada, svako uzima ono što je imao u momentu raspada. Samo to i ništa više. Šta je ko imao pre 50 ili 500 godina, nikog ne zanima. Da Srbija nije htela da bude do Knina, a Hrvatska do Zemuna ne bi nikakvih ratova ni bilo. I rat na Kosovu je vođen u ime "svih Albanaca u jednoj dražvi". Rat u Bosni je vođen najviše zbog želje Srbije i Hrvatske da je podele. A mogli smo se mirno svi rastati kao Česi i Slovaci ili Sovjetski Savez. I tamo je ostalo dosta manjinaca na drugoj strani granice, pa niko zbog toga ne pravi pitanje.

Na kraju da kažem da sam veoma srećan što mi deca još nisu stasala za školu pa ne moraju da uče iz takvih knjiga. Kasnije će valjda neko smisliti nešto bolje.