U broju 1303 nedeljnika "Vreme" od 24. decembra 2015. godine objavljen je tekst pod naslovom "Između Boga i društva" u obliku tekstualizovane verzije tribine "Crkve i verske zajednice u Srbiji" održane u Pres centru Udruženja novinara Srbije. Novinarki Katarini Stevanović, koja je napisala tekst, potkralo se nekoliko materijalnih grešaka koje ne izražavaju tok, karakter i sadržaj dijaloga ili u značajnoj meri menjaju njegov smisao.

Na samom početku rekao sam da se Crkva ne može distancirati od društva, a ne da se može distancirati, kao što je navela novinarka Stevanović. Na drugom mestu novinarka navodi kako (ja) ne vidim konflikt društva sa verskim zajednicama, što je tačno, i u nastavku mi pripisuje iskaz da su država i Crkva na istom zadatku, iako tako nešto nisam rekao, niti bilo šta slično tome. Kada sam pred kraj tribine ukazao i na mogućnost postojanja izvesnih disonantnih stavova unutar verskih zajednica, rekao sam da verski poglavar može reći jedno, a da se na drugoj strani iskaže nešto drugo, a nikako nisam rekao da poglavar govori jedno, a verska zajednica drugo, kao što je preneto u tekstu, a sasvim je jasno da neizrečeni i nepostojeći navod koji ona prenosi ima potpuno drugačije značenje od onog sadržanog u stavu koji sam izrekao. Koristeći, iz potpuno nepoznatih razloga, postupak izdvajanja određenih rečenica iz njihove misaone

celovitosti i logičkog konteksta, uzima jednu moju misao, da je ranije postojalo Ministarstvo (za odnose sa verskim zajednicama, prim. aut.) a da sada postoji Kancelarija, koja je deo mog šireg razmatranja institucionalnog odnosa verskih zajednica i državnih organa Republike Srbije, i tako istrgnutu sjedinjuje sa kasnije izrečenim osvrtom na dijalog između države i verskih zajednica, čineći na taj način oba iskaza sasvim besmislenim, nedorečenim i gotovo banalnim. Smatram da je važno navesti da tekst ne prati hronološki tok tribine, tako da čitalac ne uočava dinamiku dijaloga i uzajamni podsticaj na razgovor samih učesnika, što je izuzetno važno u procesu razumevanja iznetih stavova.

Iako sam svestan da je ono što je izgovoreno na tribini bilo neophodno skratiti i sažeti u okvire koji su zadati novinskim prostorom, ipak se pitam da li je bilo neophodno u tolikoj meri intervenisati na tekstu i praviti rečenički mozaik u gotovo nasumičnom postupku čime se mnogo izgubilo od autentičnosti i tačnosti izrečenih stavova, sa jedne strane, dok sa druge, tako izdvojene misli nisu nikako mogle biti stavljene pod navodnike jer citiranje podrazumeva doslednu i potpunu tačnost, a ne proizvoljnost u interpretaciji.

U prilogu dostavljam internet adresu na kojoj se nalazi snimak cele tribine: www.youtube.com/watch?v=J0RVFOHNe6Y