(Ne)važne greške
"Krunski svedok pod amnezijom"; VREME 1078
U poslednjem broju "Vremena" u tekstu "Krunski svedok pod amnezijom" potkralo vam se nekoliko grešaka koje, koliko god da su svaka za sebe možda minorne, na kraju daju iskrivljenu sliku dešavanja pred Haškim tribunalom u predmetu Haradinaja i drugih. Redom:
"… Ramušu Haradinaju se ponovo sudi jer je prvobitna presuda poništena zbog zastrašivanja svedoka."
Prvostepena presuda nije poništena zbog zastrašivanja svedoka, već zbog procene Žalbenog veća da je suđenje prekinuto pre nego što su saslušana dva nevoljna svedoka (Šefćet Kabaši i još jedan čiji je identitet zaštićen). Žalbeno veće je, istina, potvrdilo navod prvostepene presude da se suđenje odvijalo u "nezapamćenoj atmosferi rasprostranjenog i veoma ozbiljnog zastrašivanja svedoka", ali to nije navedeno kao osnov za ponavljanje postupka.
"Prvi štab se nalazio u porodičnoj kući Haradinaja u Glođanima, potom je preseljen u Jablanicu, gde su aktivnostima OVK rukovodili Ramuš Haradinaj i njegov ujak Lehi Brahimaj."
To čak ni tužilac ne tvrdi, iako bi mu mnogo značilo da je pomenuti navod tačan. Haradinajev štab je sve vreme 1998. godine bio u Glođanu, a Brahimajev u Jablanici. Haradinaj je 23. juna 1998. godine na sastanku u Jablanici proglašen komandantom operativne zone Dukađin (u koju je spadala i Jablanica). On, međutim, svoju komandu nikada nije selio u Jablanicu, što odbrana koristi u dokazivanju teze da to područje u praksi Haradinaj nije nikada kontrolisao, već da su, navodno, dva štaba delovala potpuno nezavisno jedan od drugog, uprkos ranijem imenovanju Haradinaja na mesto komandanta zone. Istina je, doduše, da je Glavni štab OVK jedno vreme bio smešten u Jablanici, ali Ramuš nikada nije bio njegov član. Lahi Brahimaj jeste.
"Tužilaštvo namerava da dokaže mučenje i ubistvo trojice mladića…"
Ispravnije je reći da namerava da dokaže "između ostalog" mučenje trojice mladića, budući da je u šest tačaka nove optužnice navedeno mnogo više od tri imena osoba koje su premlaćene i/ili ubijene u jablaničkom zatvoru.
"On (Kabaši) je (…) bio na slobodi u SAD čiji je državljanin."
Nije državljanin, već čeka odluku po zahtevu za azil.
"… sada je naprasno uhapšen u Holandiji."
Ne znam može li se reći da je "naprasno" uhapšen, pošto je čovek po savetu svog branioca Majkla Karnavasa došao iz SAD u Holandiju svestan činjenice da će biti uhapšen. Možda se naprasno odlučio za takav korak, ali nije naprasno uhapšen.
Što se drugog dela tiče, čini mi se da je teza o pristrasnosti međunarodne zajednice olako plasirana ako se ima u vidu da događaj u Račku nije prvi zločin (ili je makar u očima posmatrača to bio) srpskih snaga bezbednosti do tada. S druge strane, otkriće leševa u Radonjićkom jezeru je u tom trenutku bila tek indikacija o umešanosti OVK u zločine. No, o tome se može a i ne mora polemisati, jer svako ima pravo da događaje tumači onako kako misli da treba ili kako za većinu čitalaca bolje zvuči.