Ja sam jedan od pijanih panonskih paora pa bi možda trebalo da u nekom sledećem broju razjasnite zašto mi penjemo muziku na drvo i koljemo harmoniku. Zato da bi lumpovanje ostalo u sećanju i nas i braće i sestara, pa kada se nekada u priči, bilo kada, dotaknemo tog lumpovanja ponosno kažemo: A je l’, da l’ se sećaš kad sam ja Jocu ‘armonikaša pop’o na drvo i celu noć ter’o da mi svira dok nije pao s drveta. Četri dana sam ter’o kera, al’ je to bilo vreme!!!

Pozdrav iz Banata