Imam po­tre­bu, zbog lju­di ko­ji ra­de na iz­ra­di Stra­te­gi­je po­ljo­pri­vred­nog raz­vo­ja, kao i zbog upo­zna­va­nja jav­no­sti, da na­pi­šem ovu re­ak­ci­ju ko­ja ni­je sa­mo re­ak­ci­ja na ko­men­tar prof. Še­var­lića ne­go i sve osta­le ko­men­ta­re i iz­ja­ve osta­lih še­var­lića ko­je mo­že­mo čuti u po­sled­nje vre­me, a ko­ji se svo­de uglav­nom na kri­ti­ko­va­nje kroz dve te­ze:

Te­za 1. "Ka­ko je mo­guće da se pi­še Stra­te­gi­ja BEZ ME­NE pro­fe­so­ra, dok­to­ra, gu­rua na­še agro­nom­ske mi­sli? Pa zar vam mo­je pe­de­setogo­di­šnje is­ku­stvo sa­ve­to­dav­ca ni­šta ne znači?"

Te­za 2. "Stra­te­gi­ju nam (ili ka­ko oni ka­žu ‘vam’) pi­šu stran­ci".

Od­mah po pre­u­zi­ma­nju vo­đe­nja Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de od stra­ne ti­ma go­spo­đe Iva­ne Du­lić-Mar­ko­vić, for­mi­ran je Sek­tor za ana­li­ti­ku, sta­ti­sti­ku i agrar­nu poli­ti­ku ko­ji do ta­da ni­je po­sto­jao, a u sva­koj ze­mlji je ključni sek­tor Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de. U nje­mu su za­po­sle­ni no­vi, mla­di lju­di ko­ji si­gur­no ne­ma­ju bo­ga­to is­ku­stvo kao ne­ko ko je pret­hod­nih de­ce­ni­ja bio sa­ve­to­da­vac i strate­gi­jo­pi­sac i u Ti­to­voj Cen­tral­no Plan­skoj Po­ljo­pri­vre­di, i u Mi­lo­še­vićevoj Do­go­vor­noj Po­ljo­pri­vre­di. Ovo su mom­ci i de­voj­ke ko­ji ne zna­ju ka­ko je bi­lo, ali vr­lo do­bro zna­ju ka­ko bi tre­ba­lo da bu­de i gde tre­ba stići. U ti­mu su, ta­ko­đe, i stran­ci i to dve gru­pe: 1) na­ši lju­di ško­lo­va­ni na Za­pa­du (tzv. do­maći iz­daj­ni­ci), ili pak ko­ji su ra­di­li kao kon­sul­tan­ti za stra­ne pre­sti­žne or­ga­ni­za­ci­je (tzv. stra­ni plaćeni­ci); 2) pra­vi stran­ci, oni što čak ni srp­ski ne zna­ju. Ovaj tim je na­pra­vio u apri­lu je­dan iz­u­zet­no am­bi­ci­o­zan pro­gram iz­ra­de Stra­te­gi­je ko­ji je pod­ra­zu­me­vao da se za šest me­se­ci ura­di:

– knji­ga o in­te­gra­ci­ji srp­ske po­ljo­pri­vre­de u EU ko­ja ima dva de­la: pr­vi, gde smo mi sa­da – pri­ka­zan i kroz osnov­nu sta­ti­sti­ku na­še po­ljo­pri­vre­de; dru­gi, gde mi hoćemo da bu­de­mo i šta je to što tre­ba da ura­di­mo da bismo sti­gli ta­mo, pri­ka­zan kroz ob­ja­šnje­nje Za­jed­ničke agrar­ne po­li­ti­ke EU-a (pr­vi deo pi­še­mo mi, a dru­gi "stran­ci");

– knji­ga o sek­tor­skim ana­li­za­ma do ko­jih se do­šlo kroz odr­ža­nih 20 ra­di­o­ni­ca u or­ga­ni­za­ci­ji Ministarstva poljoprivrede (MP) gde su pro­iz­vođači, pre­rađivači, pred­stav­ni­ci ra­znih mi­ni­star­sta­va, sa­ve­to­da­va­ca… kroz jed­no­dnev­no dru­že­nje na­pra­vi­li sek­tor­ske ana­li­ze;

– bi­lan­si osnov­nih po­ljo­pri­vre­de­nih pro­i­zo­vo­da;

– knji­ga o ni­vo­i­ma kon­ku­rent­no­sti na­ših osnov­nih pro­iz­vo­da, ko­ja se ra­di pr­vi put na osno­vu no­vi­jih me­to­do­lo­ških re­še­nja (2002, Por­ter i Sax).

I na kra­ju,

– stra­te­gi­ja ko­ja će ob­je­di­ni­ti ove ra­do­ve i de­fi­ni­sa­ti prav­ce na­šeg bu­dućeg raz­vo­ja po­ljo­pri­vre­de.

Do sa­da je u iz­ra­di Stra­te­gi­je učestvo­va­lo pre­ko 400 lju­di od čega i pre­ko 50 se­lja­ka, pre­ko 100 pre­ra­đi­vača, mno­štvo pro­fe­so­ra, ople­me­nji­vača… Ta­ko­đe, kao što re­koh, u iz­ra­di učestvu­ju i stran­ci ali PR­VEN­STVE­NO DA UČE NAS ka­ko se ra­de ana­li­ze i ka­ko funk­ci­o­ni­še eko­no­mi­ja EU-a ko­joj mi ta­ko de­kla­ra­tiv­no svi te­ži­mo ("ali ne u mo­joj kući").

Sa­rad­nja MP-a je iz­van­red­na sa ze­mlja­ma Za­pa­da, ali i sa svim ze­mlja­ma iz re­gi­o­na. U tom po­gle­du MP ko­ri­sti is­ku­stva ze­ma­lja u tran­zi­ci­ji ko­je su već pro­šle kroz pro­ces kroz ko­ji sa­da Sr­bi­ja pro­la­zi. Za in­for­ma­ci­ju, Slo­ven­ci su nam mi­ni­star­stvo bli­za­nac, a sa­rad­nja i raz­me­na is­ku­sta­va pri­li­kom pi­sa­nja Stra­te­gi­je sa ko­le­ga­ma iz su­sed­nih ze­ma­lja je iz­van­red­na, de­lom i zbog to­ga što su isti "stran­ci" ta­ko­đe bi­li sa­ve­to­dav­ci i u nji­ho­vim MP-ima. Ove ze­mlje su na pr­vim stra­na­ma svo­jih pr­vih tr­ži­šnih stra­te­gi­ja navodili s po­no­som auto­re stra­te­gi­je, a kod nas to kao da je sra­mo­ta. E pa, i na ovoj Stra­te­gi­ji će s po­no­som da pi­še da su je pi­sa­li ne­ki no­vi klin­ci i da su im pri to­m po­ma­ga­li ne­ki su­per stran­ci.

A ve­li­ke sa­vet­ni­ke za sva vre­me­na i za sva pi­ta­nja sa vi­še­go­di­šnjim bo­ga­tim is­ku­stvom mo­lim da nas pu­ste na mi­ru da za­početi po­sao za­vr­ši­mo, pa nas on­da kri­ti­kuj­te do mi­le vo­lje ka­da otvo­ri­mo jav­nu ras­pra­vu. Jer ako to ne ura­di­te, za­mi­sliću se da li smo ura­di­li pra­vi po­sao.