Poštovani gospodine Pančiću,

Sa velikim zadovoljstvom čitam vaše tekstove i iskreno se divim impresivnoj širini vašeg obrazovanja i osobito vašoj neobičnoj veštini manipulisanja rečima. Uz sve moje simpatije, koje ste davno osvojili, primoran sam da vam, u skladu sa starom mudrošću po kojoj preterana hvala predstavlja atentat na psihičko zdravlje i moralni napredak svakog pojedinca, uputim i jednu stidljivu kritiku. Naravno, odnosi se na vaše ismevanje svih onih ogorčenih ljudi kojima je čist idiotizam naše elite u proteklim decenijama, u potpunosti devastirao ne samo novčanike već i zdravlje, sistem vrednosti, porodice, poslove, njihovu budućnost i što je još bolnije, budućnost njihovih obožavanih potomaka i još mnogo toga značajnog svakom konzumentu "kičerskih i fejk uverenja". Neopisiva je nesreća kada se pred čovekovim očima uruši njegova radosna slika sveta, pa makar ona bila i čisto samozavaravanje. Složićete se da efemerna ljudska bića na to imaju pravo, ukoliko svojim moralisanjima ne nanose štetu svojim bližnjima.

Dozvolite mi da vas podsetim da među nebrojenim mnoštvom pregaženih očajnika ima i onih koji svoj krst nose bez ikakve krivice, odnosno postoje naši sugrađani koji, iako nikada nisu progutali ni jedan jedini Miloševićev, Šešeljev, Koštuničin ili ne znam sve čiji mamac, ne uspevaju da pronađu posao (način da zarade pare za hranu, knjige, pivo i sve ono što im je potrebno) adekvatan njihovoj stručnoj spremi. Nemaju vezu, ne poznaju nikoga od naših preuzvišenih funkcionera, tako da im je sudbina mračna, nesigurna i veoma često ponižavajuća, a jedino što bi oni želeli je konkurs, prilika da učestvuju u pravom, bar relativno poštenom takmičenju, što je za sada nedostižni ideal, svojstven jedino beznadežnim sanjarima. Brojni su oni koji sa istim žarom kao i Vi osuđuju zločine počinjene tokom devedesetih godina, genocid, glupu politiku, nacionalističko histerisanje, neurotični ateizam ili farisejsko pravoslavlje, pa opet ne uspevaju da svojim bolestima pronađu leka u okviru neefikasnog zdravstvenog sistema. Njima je teško da svoje poverenje poklone arhitektama ovog haosa, tako da u njihovoj uzdržanosti ne vidim ništa malograđansko.

Sigurno znate bolje od mene da kritikujete svaki delić našeg društva, koji je zahvaćen odvratnim boleštinama diletantizma, hohštapleraja ili korupcije. Na izradu ličnih dokumenata danima i noćima čekali su i nosioci kolektivne odgovornosti za počinjene užase, ali i oni koji ovaj nečasni beleg nikako ne zaslužuju. Po monopolskim cenama kupuju i jedni i drugi. Svi pravdu tražimo u sistemu našeg reformisanog sudstva. Nedorasle i beznačajne vođe ovog razorenog društva odgovorne su za sva ova zla koja nas pogađaju, o tome ste i vi govorili. Zar ne zaslužuju bar nekakvu kaznu?

Pogotovo kada njihove nasmejane, ulizivačke likove vidimo na predizbornim plakatima, sa kojih nas ponovo ucenjuju hordom autodestruktivnih primitivaca, koji predstavljaju njihovu opoziciju.

Molim vas, kao odani čitalac i poštovalac, nemojte ustajati u odbranu laži. Možda je opet potrebno i na duge staze korisno progutati neprivlačan, sluzav sadržaj i opredeliti se za nekog od naših "regionalnih lidera", ali svi oni koji se mršte pred takvom perspektivom imaju apsolutno pravo da to čine. S druge strane, možda i nije loše odbaciti bednu, marionetsku ulogu u ovom izigravanju demokratije i falsifikovanju reformi i otvoreno reći ne građanskom mazohizmu. U tom smislu, beli papir je neodoljivo privlačan, siguran sam da to shvatate. U svakom slučaju, možda ova tema i ne zaslužuje podsmeh kojim ste je počastvovali.

Nadajući se da ćete prihvatiti ovu zaista dobronamernu kritiku, ostajem vaš odani čitalac.