Kao jedan od (trenutnih) uspeha Demokratske stranke pomenuli ste i makar prividno zaustavljanje frakcijske borbe unutar stranke. Koliko je to uspeh, procenite (ponovo) sami, naročito imajući u vidu vašu rečenicu (sa kojom se slažem): "Srbija mora tragati za alternativnim političkim rešenjem." Alternativno rešenje nam se teško može "javiti" ako gušimo unutarstranačka razmimoilaženja (naročito deobom pozicija po upravnim odborima, direktorskim mestima…).

I na kraju teza da problem Srbije nije u onima na vlasti već u nedostatku kvalitetne opozicije vraća me na devedesete i sopstveno čuđenje da je Miloševića tako teško oboriti.