Nije nikakvo čudo što su naši i neki evropski novinski komentari postupaka i izjava srpskih političara uglavnom anegdotskog karaktera i bez dublje političko-istorijske analize njihovog rada. Današnja srpska politička garnitura, naime, opasno podseća na likove iz stripa "Alan Ford":

Palma – Grunf bez brkova, praktičar kom gotovo sve zamisli uspevaju,

Dačić – Super Hik, neumorno nadahnut,

Nikolić – Šef, voli da bude šef,

Krkobabić – Broj Jedan, suviše star da bilo šta uradi,

Vučić – Bob Rok, konstantno frustriran i gnevan,

Čeda – Alan Ford, mudro zbori, ali ga niko ne sluša,

Ljajić – Sir Oliver, obrazovan i inteligentan.

Evropska elita je početkom tridesetih isto tako tretirala i komentarisala komične pojave Gebelsa, Musolinija, Hitlera, Himlera, Geringa… koji su bili: podnarednici, naduvani kepeci, primitivni lažovi i sl.

Ali, kada je vrag odneo šalu, bilo je prekasno.