Sve to zvuči bajno. Evropska unija i mi u njoj. No, pre nekoliko dana sam imao priliku da pregledam statističko stanje naše zemlje i to stanje uporedim sa stanjem ostalih evropskih država. Posledica ovog čina bila je neodoljivi osećaj beznadežnosti. Naša zemlja ima najnerazvijeniju ekonomiju u Evropi. Naš budžet je 3,9 milijardi dolara. Istovremeno, budžet Portugala je 45 milijardi; Grčke 44 milijarde. Naša kupovna moć, tj. kupovna moć našeg naroda, je 25,3 milijarde. Kupovna moć Portugala je 182 milijarde; Grčke 201,1 milijarda. Zašto Portugal i Grčka, pitaće neko. Odgovor je jednostavan: Grčka i Portugal su jedva ispunili kvotu za ulazak u Evropsku uniju. Stoga, naša zemlja mora da sustigne njihov nivo da bi imala šanse da se uopšte kandiduje. Dobro, sledeće odredište stopa razvoja. Statistika kaže tri odsto godišnje. Na vama je da sračunate. Ukoliko je rezultat manji od 30 godina, pokušajte ponovo. Rešenje. Pa rešenje postoji, ali ono nije lako. Ustoličeno je mišljenje u našem narodu da je sve na vladi i njenim institucijama. Međutim kapitalizam nije komunizam. U kapitalizmu je sve na individui, tj. kapitalisti, tj. meni i tebi. Stoga, ukoliko normalni ljudi ne počnu da posluju ili da rade, naši izgledi su mršavi. Samo mi, normalni smrtnici, možemo da povećamo našu stopu ekonomskog rasta. Bez nas, čekanje Godoa je neminovno.