Navođenje nagona za samoodržanjem kao ključnog dokaza za tvrdnju da je neka politika racionalna zaista je jedan veliki minus za gospodina Žarkovića. Iskreno se nadam da je ovo napisao kao navijač, a ne kao hladnokrvni posmatrač.

Politika nije tehnika vladanja, odnosno dolaska/ostanka na vlasti. Politika je izgradnja društva u skladu sa sistemom vrednosti i listom prioriteta koju ta politika utvrđuje i veruje da to društvo čini boljim, srećnijim i uspešnijim. Dobra politika jeste i mora biti racionalna, ali u odnosu na društvo, a ne u odnosu samo i jedino na sopstvenu političku partiju. Ona ima viziju i vodi to društvo, a nije tu da bi vladala njime i nije sama sebi cilj.

Na kraju, zar nije upravo Milošević imao najizraženiji nagon za samoodržanjem – da li je to činilo njegovu politiku racionalnom? On je i vladao toliko dugo upravo zahvaljujući tom nagonu, ali je na kraju morao propasti zato što je njegova politika bila sve samo ne racionalna i nije imala viziju, ili je ta vizija, ako ju je imao, bila neostvariva, samim tim neracionalna, a u svakom slučaju pogrešna i neprihvatljiva u vremenu u kome je delovao.

Baš bih voleo da znam kuda to hoće da nas povedu ovi naši racionalni političari, Koštunica i Tadić, sa jakim nagonom za samoodržanjem. Gde to oni vide Srbiju za jednu, tri, pet i deset godina? Kako će to "nešto" ostvarivati? Koji su im planovi A, B i C? Bojim se da su suviše racionalni da bi gledali tako daleko u ovom odsudnom trenutku kad zli svet hoće da nam otme ono iz preambule.