Odličan tekst, ljudski, rekao bih. Divno je za trenutak pobeći u prošlost koja se, ruku na srce, i ne razlikuje mnogo od sadašnjosti (godinama gradimo i planiramo budućnost, a onda u nekoliko trenutaka sve nestane u ratnom pustošenju). Naravno, potrebno je još mnogo istraživati, ali obrisi svega što se dešavalo na samom kraju neolita i te kako opominju da nijedna civilizacija (čitaj kultura) nije večna i da se na njenim iskustvima moramo učiti… I na kraju, želim pozdraviti rad mog kolege Crnobrnje i njegove napore u večnoj borbi arheologa sa finansijama i birokratijom, kako bi i nadalje otkidao deo izgubljene prošlosti.