Kada neko započinje rečenicu sa "…za neupućene ili zaboravne", onda je za očekivati da mu se desi marfijevski lapsus da zameni Tomu Rosandića, stvarnog autora Konja vranih, sa Antunom Augustinčićem, iako im u imenima i nema baš mnogo istih slova. Ali, ako neupućeni i zaboravni tom prilikom dobijemo i nadobudnu poduku o armiji i njenom vrhovnom komandantu koja uz pomoć saveznika oslobađa zemlju od okupatora i samo to i ništa više, onda se već može posumnjati da je reč o elementarnom neznanju istorije i opšte kulture. Može se reći i koja o novom pomodarskom trendu dogmatske odbrane tekovina revolucije bez da sud istorije konačno i ikad dâ pravu ocenu prvih posleratnih 12 godina samo i na primer, kao što ga sad imamo za poslednjih 12 godina naših života.