Odličan je članak g. Ćurgusa o g. Bogdanu Bogdanoviću. Osvrnuću se samo na jednu rečenicu njegovog teksta: "… obuzima me bes prema intelektualnim mandarinima i njihovoj nepromenljivoj aroganciji, egoizmu i ispraznosti. Oni su svi zajedno i te kako učestvovali u stvaranju Ovoga Ovde." – Ne znam koja reč više odgovara, koja je tačnija i bolja od "arogancija, egoizam, ispraznost" za te naše intelektualne mandarine. Dosta pisanja o B.B., S.M., J.B.T. ili o V.Š. Još sam se nečega potdsetio. Davne 194… i neke išao sam na sve pruge i ostale omladinske akcije – dobrovoljno! Hteo sam da pomognem napaćenoj, porušenoj zemlji. Na akciji komandant brigade (da ne kažem parade) g. B.B. sa revolverom za pojasom (uvek sam se pitao zašto revolver kada smo tu dobrovoljci…). Postrojio nas, pa pokazuje da je pozdrav sa pesnicom na slepom oku. Ja neću tako, jer nikad nisam bio, ni u snu ni na javi, komunista.

Živeli smo pola veka sa njima u njihovom režimu i znamo dobro ko su i kakvi su. Obožavaju novac, lagodan život, bes, bogatstvo, tuđu imovinu. Da li mandarin u Beču živi od svoje profesorske plate? Sve ono oko gradonačelnika, beli šal i ostali, sve to je obična farsa.

O arhitekturi ovoga puta nećemo, ali znam mnogo talentovanih studenata arhitekture koji su odavno otišli iz zemlje a bili maltretirani od mandarina. Da završim sa istom Ćurgusovom rečenicom "… oni su učestvovali u stvaranju Ovoga Ovde". Dosta o njima.