Gotovo sam zaplakala na kraju ove priče. "Smenu" je kupio i moj pokojni otac, čuvam je i danas, iako ne radi već petnaestak godina.

Uvek se čudim i radujem spojevima, preklapanjima, sličnostima sa sopstvenim detinjstvom i zapažanjima, ali koje ja ne umem tako, samo naizgled lako, kao P. Ž. Vajagić da napišem.

Uzgred, ko je ovaj gospodin, jedini u vašem listu čiju priču štampam pa je čitam petkom, posle ručka, ako ne ugrabim ranije vremena za nju.