Najljubaznije vas molim da shodno Zakonu o javnom informisanju objavite da je slika na naslovnoj strani "Vremena" br. 819 (14. septembar 2006 god.) objavljena bez pitanja i samim tim bez moje dozvole. To nije sve. Objavljena je i bez mog imena: na slici sa Luisom Armstrongom sam ja, Dimitrije Mikan Obradović, srpski kompozitor, etnomuzikolog i naravno frulaš (o nagradama i priznanjima, nekom drugom prilikom, ako poželite da štampate još koju moju sliku ili biografiju). Veliku nepravdu ste učinili i Savi Jeremiću, frulašu, koga ste potpisali na fotografiji.

Zašto ovo pišem sa tri nedelje zakašnjenja? Pišem vam pedeset jednu nedelju pre narednog Sabora u Guči da ne biste ponovili istu grešku i objavili da je prvu nagradu za 2007. godinu u Guči osvojio Luis Armstrong iz Beograda. Uistinu, gospodin Luis Armstrong je bio u Beogradu 1965. godine i održao dva koncerta. Nakon prvog njegovog nastupa priređena mu je u Pres centru večera i moj orkestar je imao zadatak da predstavi naše tradicionalne instrumente i narodnu muziku. Gost je ostao sa nama do jutra, oduševljen. Dok smo svirali, čak nije želeo da jede, poštujući našu profesiju (mada u Guči muzika, pijenje i jedenje ide u istom cugu). Sa te večeri čuvam mnoštvo fotografija, koje u medijima imaju višedecenijsku nezavisnu egzistenciju sa urođenom manom: neobaveštenosti i površnosti. U mom slučaju: "sviraj frulu, čika Savo". Neke od ovih slika, sa pogrešnim potpisom, objavljene su u skupocenoj enciklopediji o Srbiji, štampane kao plakat za džez festival u Nišu, šetale se po još nekim listovima da bi konačno jedna od njih dospela na naslovnu stranu vašeg lista. Poštovani uredniče, ova fotografija jasno govori o muzici i ljubavi prema njoj. Ništa više. Svi drugi sadržaji teksta, za jednokratnu upotrebu, neprihvatljivi su i vulgarni. Nadam se da i vi tako mislite.