Čitalac Milivoj Cimeša u "Pošti Vremena", u prošlom broju, izgleda da mi zamera što sam pošavši od navodno minimalnih razlika u ceni derivata u Srbiji, naspram okolnih zemalja, hteo da diskvalifikujem "amatere" iz vlade koji su dugo oklevali da odobre poskupljenje tih derivata. Tim povodom hteo bih samo da otpišem da njegov pokušaj bagatelisanja te razlike, koja je u vreme pisanja mog teksta bila kad je reč o benzinu u proseku 0,1225 evra po litru, a za dizel 0,235 evra po litru (prosečan "zaostatak" cene u odnosu na pomenute zemlje u okruženju) – nije korektan.

Naime, kada bi se struktura prodaje u Srbiji iz septembra ove godine – da NIS snabdeva tržište (direktno i indirektno), kod benzina sa 88,42 odsto, a kod dizela sa 83,63 odsto ukupnih isporuka – nastavila sledećih godinu dana, – elementarni račun upućuje na zaključak da bi ova državna firma imala, samo po tom osnovu, teorijski gubitak od 85 miliona evra na benzinu i oko 230 miliona evra na dizelu, s obzirom na to da Srbija godišnje troši oko 793.000.000 litara benzina i oko 1.178.600.000 litara dizela. Dakle, ukupno bi NIS izgubio – "bagatelnih" 315.000.000 evra.

Što se mene lično tiče, bilo bi lepo da na pumpi umesto mene taj trošak porasta cene nafte na svetskom tržištu plati državna kompanija. Ali je problem u tome što u ekonomiji važi pravilo da ono što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji (i to s kamatom). "Amateri iz vlade", kako ih vi nazivate, sve to znaju mnogo bolje od mene, ali tako se bar meni učinilo, drže se određene, politički motivisane "taktike odlaganja" problema. A ja, koliko je novinaru dopušteno, smatram da odloženi problem, kad jednom dođe na dnevni red, neće biti manji, nego upravo veći, a tako uvećanog platiće ga i g. Cimeša, zajedno sa celim građanstvom Srbije – ukoliko se on već ne vozi vladinim automobilom.