Nije najjasnije šta ste želeli da kažete ovim tekstom kojim otvarate novine pa bi moglo da se zaključi da je to tema broja. Gospodin Majdin je u svom karakterističnom maniru najpre pokušao da se bavi određivanjem značenja pojma pretplate, na čemu smo mu svi zahvalni, ali očekivali smo nešto ozbiljniji pristup. Na istu temu oglasio se i glodur Žarković, koji takav plezir, do pojavljivanja na mestu kolumniste "Politike", nije prečesto ukazivao redovnim čitaocima "Vremena". Čim se Žarković oglasi dužim tekstom, to mora da je važno – i ovog puta je tako, Žarković poentira, kao i puno puta do sada, građani treba da plate, ali treba da se zna za šta se plaća. Upravo smo to očekivali od ovog teksta. Da vidimo šta ćemo to da plaćamo? Međutim niti glodur Žarković, niti novinar Majdin daju odgovor na to pitanje, da ne pominjemo površnost političkog konteksta koji forsira Žarković – nije Veljo Ilić problem nacionalne televizije nego Aleksandar Tijanić i način na koji on "rukovodi". Kako rukovodi znaju oni koji rade u redakcijama koje ne proizvode komercijalne programe i na Radio Beogradu. O tome bi Žarković mogao da se raspita kod svog saradnika za formulu Radulovića. U tekstu nema ni slova o dvadesetak miliona evra duga koji je RTS napravio u poslednjih godinu i po a o tome je neko mogao da pita Tijanića. Ko će da plati taj dug? Građani? Kakva je pozicija Nemečeka? Koliko procenata Televizije on poseduje? Dalje, da li je normalno da vesti dana uvek podrazumevaju izveštaj Svetog Sinoda SPC-a? Da li pretplatu plaćaju samo pravoslavni Srbi? I tako dalje.

Osim što perete iz nekog razloga Tijanića, možda zbog Stefanovića, mogli ste da onom javnom mnjenju na čiju zaštitu se često pozivate objasnite neke nedoumice. Ovo sitno političarenje glodura Žarkovića tragično je po "Vreme" (da li imamo pravo to da kažemo ako kupujemo ove novine 12 godina?) baš kao što je Tijanić čovek koji će samo doprineti daljem urušavanju ideje o mogućnosti postojanja javnog servisa u Srbiji.