Autor upozorava na suštinu onoga što se desilo u srpskoj oktobarskoj revoluciji. Biće da se čaša žuči polako ali sigurno puni i preti da se izlije na ulicu, a i gde bi drugde, iz duše svih onih koji su očekivali stvarne promene političkog i vaskolikog života u Srbiji, zatečenih činjenicom da su promene donele samo promene vlasništva nad bogatstvom, u najširem smislu reči, koje se može egzaktno iskazati u nekoj od valuta.

Ovako bestidno bogaćenje i zloupotreba položaja zarad sticanja para, u suštini je posledica, najblaže rečeno, nejasne političke orijentacije i nepoverenja u celokupnu političku sadašnjost. Budućnost, da budem iskren, ne vidim u konkretnim delima niti jedne aktuelne partije, s obzirom na to da svaka ima univerzalnu tezu o putu ka vaskolikoj demokratiji. Ovakva floskula dobro nam je poznata iz perioda komunizma koji beše na horizontu, ali se nekako ta daleka zamišljena linija kojoj su generacije stremile, neumitno razbila pred sitnosopstveničkim, ovozemaljskim, zadovoljstvima elite.

Da je ovo tačno, potvrđuje činjenica da u praksi i ne postoje instrumenti za sprečavanje korupcije, nepotizma i neslućenih načina pražnjenja džepova poreskih obaveznika.

Dobro je što gospodin Žarković i pregaoci "Vremena" oštro kritikuju i objektivno analiziraju našu zbilju i treba to da rade i dalje. Rekao bih da u "Vremenu" postoji prava, suštinska opozicija koja ima za cilj da kritikom postojećeg doprinese boljitku sveukupnog života u Srbiji.