Jovan Dulović, Miloš Vasić
Pustite mrtve na miru!
"Setih se D. Kiša i Z. Đinđića; "Vreme" br. 646
Gospodine Dragoljube Markoviću,
Nas dvojica (Dulović i Vasić) iznova smo pročitali naš članak pod naslovom "Šta bi sa surčinskim klanom" i vaše reagovanje pod naslovom "Setih se D. Kiša i Z. Đinđića" iz prošlog broja "Vremena". Ne vidimo zašto treba da nas bude sram, kako nam vi to sugerišete.
Naime, vi niste osporili ništa od onoga što je u našem članku napisano, pa ne vidimo zašto bismo se stideli. Vi opisujete istoriju vaše poštovane firme, što nije sporno; vi kažete da porez na jaja nije ukinut na vaš zahtev, što nas dvojica nismo nikada tvrdili. Nismo tvrdili ni da ste iz primarne emisije uzimali novac, pa i to ističete. Zašto se češete tamo gde tvrdite da vas ne svrbi, gospodine Markoviću?
Nas dvojica smo veoma jasno napisali nešto o urbanističkim planovima, ekološkim pitanjima, zaštiti izvora pijaće vode i špekulacijama građevinskim zemljištem. Ako vas to svrbi, gospodine Markoviću – recite slobodno, nemojte nam se prenemagati sa pričama da o čemu ste razgovarali sa Danilom Kišom i Zoranom Đinđićem. I nas dvojica smo se onoliko u životu narazgovarali sa obojicom, pa to ne potežemo kao argument. Pustite mrtve na miru, gospodine Markoviću, za njih je nadležan neko drugi, tamo gore.
Nas dvojica imamo puno razumevanje za vašu tugu za izgubljenim prijateljem, bez brige; ako pročitate sve brojeve "Vremena" od 12. marta nadalje, ali i u poslednjih 13 godina, videćete i zašto. Prema tome, vaša rečenica da je "jezik sličan ovome kojim i vi (nas dvojica, Dulović i Vasić, to jest) pišete umnogome doprineo stvaranju atmosfere koja je posredno otvorila vrata ubicama mog prijatelja" – bezobrazna je i bestidna.
Nas dvojica smo, dakle, jezikom "sličnim" nečemu, "umnogome doprineli" da se stvori "atmosfera" koja će "posredno otvoriti vrata ubicama"? Jeste li to hteli reći? Da smo nas dvojica izokola i izdaleka deo zavere za ubistvo Zorana Đinđića? Pa recite to otvoreno, gospodine Markoviću, nemojte nam se skanjerati kao segedinska sobarica!
Znate šta, gospodine Markoviću! Ajde se vi nas okanite – ako već niste u stanju da se požalite na nešto konkretno, nego nam se tu prenemažete na temu pokojnog Zorana. Nas dvojica ispadosmo krivi zato što vas, g. Markoviću, ne obožavamo i ne hvalimo na svakom koraku. Niste vi tu jedini, nažalost: čitava jedna galerija likova sada pokušava da napravi industriju od nekadašnjeg prijateljstva sa pokojnim Zoranom Đinđićem; pravi prijatelji i pristojni ljudi time se, međutim, ne bave: nemaju potrebu.
Srdačno vaši,