Početkom ove godine najviša minimalna zarada u Kini je bila u Šangaju i iznosila je 1120 juana (oko 175 dolara). Preračunato u dinare, to je negde oko 13.000 dinara, što je manje od minimalca u Srbiji. Razni dokumentarni filmovi navode informacije o tome da radnici u unutrašnjosti Kine rade na crno za manje od jednog dolara na dan, što je ispod granice siromaštva. Jedan od razloga za veoma niske cene kineskih proizvoda je i niska cena rada, i stoga ove proizvode uglavnom kupuju ljudi slabije kupovne moći. Samo na osnovu ovih podataka možemo lako da uvidimo da se deo tajne ovog privrednog čuda krije upravo u profitu koji nastaje kao razlika između onih koji imaju malo da daju i onih koji još manje dobijaju, odnosno – na razlici između dve bede. Ovo je propraćeno zahtevima radnika da im se zarade povećaju, što će se verovatno i desiti, i što će praviti dalje inflatorne pritiske, a to će zahtevati restriktivnu monetarnu politiku, što će pak povećati kamatne stope, a to zauzvrat ojačati valutu, i brzo dolazimo do zaključka da potcenjenost juana neće moći da se održava zauvek, a konkurentnost i izvoz Kine će, pre ili kasnije, biti ugroženi.

Što se tiče izvoza njihovih vrednosti, želeo bih da vas podsetim na Borislava Pekića i njegove zaključke u kojima Jugoslaviju poredi sa zatvorom (spisak sličnosti možete naći u knjizi Godine koje su pojeli skakavci, III). Naime, Pekić tvrdi da jedna država sa diktaturom partije, nametanjem komunističkih vrednosti, gušenjem građanskih sloboda i kršenjem ljudskih prava neodoljivo podseća na zatvor. Nema sumnje da sa ovim karakteristikama i današnja Kina podseća na "zatvorsku civilizaciju". Kinezi su, međutim, bili lukavi – dozvolili su tihu infiltraciju kapitalističkih principa i sada ih nemilosrdno eksploatišu, kao i sopstveni narod. U svakom slučaju, meni lično se takve vrednosti ne dopadaju, i mislim da će naići na manju prihvaćenost u svetu od onih vrednosti koje su izvozili Amerikanci, a da ne govorimo o neumesnoj "pirateriji" tih istih vrednosti za koje je eklatantan primer proizvodnja kineskih "najki". I upravo oko tih vrednosti će se i voditi borba u budućnosti, pogotovo ako Kina preuzme primat u odnosu na SAD. Jer, tada će Amerikanci tvrditi da su oni sve to postigli kršenjem prava, sloboda i pravila fer konkurencije. Način na koji kineska država postupa sa svojim građanima i nije baš pravedan (pogotovo zbog cenzure interneta), a njeno planiranje i ulaganje za privredu ima prednosti. E pa, ako je tako, evo jedan poučan citat Konfučija, i sa ovim završavam priču: "Superioran čovek zna šta je pravedno, a inferioran čovek zna šta su prednosti."