Mi nismo nikuda ni kretali, tu smo gde smo. Svi vozovi su odavno otišli, a novi red vožnje za nas više ne važi. Svi su se ukrcali, a mi smo mahali sa obe ruke i slali poljupce. Možda nam niko nije rekao da je i mi trebalo da se ukrcamo. Tako smo blizu i opet tako daleko. Ovakvi kakvi smo nikome ne trebamo. Pošto su svi otišli od nas, treba da se zapitamo kakvi smo mi zapravo. Ne prolazi više priča da nas "ne voli učiteljica" i da nas "mrzi šef". Dosta smo se lagali, došlo je vreme da se pogledamo u ogledalo. Uhvaćeni smo u laži po ko zna koji put i sada nam se više ne prašta.