Robert Altman je onomad izjavio da će, ukoliko Džordž Buš Mlađi pobedi na predsedničkim izborima, spakovati kofere, napustiti SAD i nastaniti se pod nekim srećnim nebom. Da li je ispunio obećanje – ne znam ("Gosford park" je snimio u V. Britaniji), ali je i te kako poručio sebi i sličnim političkim nevoljnicima šta im je činiti ukoliko ih zadesi ista sudbina.

Nalazim da sam Altmanu političi nalik, te ovom prilikom, radikalizujući njegov stav, svečano obećavam: ukoliko Velimir Ilić namakne dovoljan broj "potpisa" (krstovi, otisci palca i sl.) za predsedničku karikaturu, ups, kandidaturu, napustiću majku Srbiju – duhovno (bih i fizički, ama nemam uslova).

Razlog za donošenje ovakve odluke krije se u mišljenju da je ne treba podrobnije obrazlagati. Naime, zemlju u kojoj su humanoidi poput profesora – IC-a kadri prikupiti dovoljan broj pomenutih potpisa, smatram okruženjem krajnje opasnim po duševno zdravlje čoveka. Zanimljiva je činjenica da sličnu dijagnozu nisam vaspostavio ni u jednom trenutku u prethodnih petnaestak godina (čak ni onda kada se na listi predsedničkih kandidata našlo ime Vuka Draškovića), a ona ukazuje (iz mog ugla) na svu ozbiljnost "sitovacije".

Ovom prilikom bih se pozabavio naslovnom stranom "Vremena" broj 592. S njene površine pleni ozareno lice čačanskog natural born Šumadinca. Šeretski čkiljeći, usana razvučenih u simpatičan poluosmejak, dok svojim arijevskim ćevapolikim prstima "objašnjava stvar", Velja predstavlja živi monumentalni dokaz da je frenologija nepravedno bačena na smetlište (para)medicinskih nauka. Geometrijski pravilna, flathead frizura, decentno razdrljena "lakostica"… Divota! Prvi kapitalac u rasi balkanskih redneck politikanata. Bravo Zorane Stankoviću!

Velika Britanija, hm, zvuči primamljivo. Čika Roberte, stižem! Ako se i tamo pojavi neki povampireni duh Sir Oswalda Mosleya, emigriraćemo u neko novo podneblje. Ovog puta, nadam se da će u mom slučaju to biti – fizički.