U svojoj ispovesti, general Ponoš je toplim rečima opisao detinjstvo i školovanje u zavičaju. Tužna su i generalova sećanja na izbegličke kolone. O vojnicima poginulim u vojsci, neki pod nerazjašnjenim okolnostima, nijedne reči.

Gdin Plavšić misli da je general čovek sa vizijom i nada se da se stvari u Srbiji menjaju nabolje.

Hipotetičko pitanje za gdina Plavšića: da li biste poslali sina da služi (necivilni) rok u vojsci o kojoj govorimo i bili bezbrižni?