Zaintrigirao me je tekst "Don Huan od Marke" objavljen u vašem poslednjem broju. To jest, mnogo me je više zaintrigirala reakcija potencijalnih mlada i prosaca. Uglavnom su njihovi odgovori bili da je to lakrdija, nameštaljka, bacanje para i bahato rasipanje od strane gospodina koji je otkupio sve karte. Želeo bih da naglasim da nimalo ne poštujem stvaralaštvo gospođice (ili gospođe) Tržan, ne bih želeo da budem protumačen kao njen fan.

Ali ne mogu da shvatim zašto je ljudima tako neverovatno da shvate da ljubav i romantika postoje. Kada sam pročitao o tom događaju bio sam oduševljen (kao i mnogo mojih prijatelja ovde). Mislim da je to što se desilo stvarno lepo i da je to jedan prelep način da čovek izjavi ljubav. To što je taj način ujedno i skup ne umanjuje mu značaj. Jednostavno ljudi koji imaju novca mogu ga troštiti kako im god volja. Zar je bitno koliko je para potrošeno, jer ceo događaj nije bitan zbog toga koliko je koštao, već zbog onog što se desilo. Gospodin je odlučio da na način koji se njemu činio lepim izjavi ljubav devojci koju voli, i mislim da je u tome uspeo. Verujem da je gospođica Tržan bila prijatno iznenađena tokom događaja, a moram da priznam da mi se potez gospodina dopao i da bih i ja u sličnoj situaciji (naravno kad bih imao materijalnih mogućnosti) možda uradio isto.