Samo se mislim: kako li će izgledati sledeća pandemija, ona koja će doći za kojih dvadesetak godina (ako su procene tačne i ako se svaka sledeća suzbije bolje od prethodne, po zakonu prirodne ravnoteže – njihova će frekvencija postati veća). Naime, razvoj globalne ljudske svesti kaska za razvojem pohlepe i straha od lične propasti tokom cele istorije. Opet se vodi rat za naftu, koje će, za tih dvadesetak godina, biti samo za "prioritetne potrošače". Dakle, da se vratim temi i povežem misao, šta ćemo jadni kad nam stigne zaraza, čija je propagacija jednako brza kao, recimo, ptica u letu, a mi jednako spori kao, recimo, bicikl na laganoj padini.

Još mi se čini da, koliko god mogli nalikovati bogovima u odnosu na naše pretke od pre samo 100 godina, mi (mislim na čoveka uopšte) još mislimo samo jedan korak ispred sebe.