Da li je uzaludno nadati se da je bar neko eks-Šarićev "objekat" kupio kako bi, kad god ga pogleda, mogao sebi da kaže: "Kriminalci ponekad ipak završe u zatvoru, a nakradeno im se razveje na sve četiri strane." Bojim se da je nada uzaludna, ali nada nikad ne umire, zar ne?

A možda je imovinu, pre prodaje, trebalo prvo izložiti u Narodnom muzeju kao "instalaciju"?